Šta zapravo znači funkcionalni trening?

Ako danas uđete u teretanu ili pogledate fitnes mreže, „funkcionalni trening“ iskače sa svih strana. Kettlebell, TRX, bosu lopte, medicinke – sve se to prodaje kao „funkcionalno“. Ipak, nastaje zbrka: da li funkcionalni trening znači tip vežbi, ili nešto mnogo šire?

Funkcija ≠ rekvizit

Reč funkcija znači namena ili svrha. U anatomiji i fiziologiji, funkcija se odnosi na to šta određeni deo tela radi. Naše anatomske strukture su gotovo identične – svi imamo dijafragmu, mišiće nogu, zglobove, centralni nervni sistem. Razlike se javljaju u stepenu razvijenosti, snazi, koordinaciji i efikasnosti pokreta. Dakle, funkcija nije rekvizit, funkcija je uloga koju neki pokret ima u odnosu na cilj.

Polazna tačka – ključ uspeha

Pre nego što „bacimo“ telo u kompleksne vežbe, važno je razumeti polaznu tačku. Gde ste sada? Koje pokrete već dobro izvodite, a gde postoji slabost ili nesigurnost? Bez jasne procene polazne tačke, trening postaje slučajan: možete se zabavljati na nestabilnim površinama, ali nećete poboljšati stvarnu funkciju. Polazna tačka je osnova za planiranje – jer samo ako znate odakle polazite, možete precizno odrediti cilj i put do njega.

Funkcionalno za koga?

Funkcionalni trening je često marketinški vezan za sportiste, ali „funkcija“ nije isto za sve:

• Za rekreativca funkcija može biti sposobnost da bez bola ustane sa poda ili podigne dete.

• Za sportistu funkcija može biti eksplozivan start na 100 metara ili precizno bacanje lopte.

• Za osobu u rehabilitaciji funkcija je obnavljanje osnovnog obrasca hoda.
  

Primer iz prakse

Vežba za skok kao što je Bogdan Bogdanović radi za svoju eksplozivnost u košarci nije funkcionalna za mene – neću igrati profesionalnu košarku i moje telo nije prilagođeno toj potrebi. Za njega je, međutim, savršeno funkcionalna, jer precizno razvija pokret koji mu je potreban u karijeri. To pokazuje da funkcionalnost uvek zavisi od cilja i polazne tačke, a ne od toga koliko je vežba „popularna“.

Paralela sa matematičkim funkcijama

U matematici, funkcija je odnos između ulaza i izlaza. Kada ubacimo neki broj (ulaz), funkcija ga transformiše i daje rezultat (izlaz). Isti princip važi i u treningu:

• Ulaz = pokret, opterećenje, obrazac disanja, način stimulacije.

• Funkcija = kako telo to obrađuje (nervno-mišićna koordinacija, energetski sistem, adaptacija).

• Izlaz = rezultat – bolji sprint, jači sklek, lakši svakodnevni pokreti.

Ako ne procenite polaznu tačku (ulaz), funkcija može dati pogrešan rezultat – gubljenje vremena, potencijalne povrede i nikakvu realnu korist.

Kontroverza: moda vs. suština

Problem nastaje kad se funkcionalni trening svede na „igranje na nestabilnim podlogama“ ili korišćenje egzotičnih rekvizita samo zato što su popularni. To nije funkcionalno – to je marketing i modni trend. Funkcionalnost se meri pitanjem:👉 Da li ovaj trening unapređuje funkciju koja mi je stvarno potrebna?

Ako ne razumeš polaznu tačku i cilj, tvoj „funkcionalni trening“ može biti samo skupi cirkus sa minimalnom realnom koristi.

Poenta

Funkcionalnost nije vezana za rekvizit ili etiketu programa. Ona je u cilju i polaznoj tački. Samo kada jasno procenite gde ste sada i šta vam je potrebno, svaki trening može postati funkcionalan i direktno unaprediti vašu sposobnost u sportu i životu.